Klauzula zabrane konkruencije u ugovoru o radu
U današnjem okruženju, a naročito u IT industriji, sve je češći model horizontalnog napredovanja u karijeri. Usled manjih mogućnosti napredovanju po položaju poslodavci privlače zaposlene povoljnijim uslovima rada, većim primanjima ili drugim povlasticama. Najveći problem se javlja u slučaju kada zaposleni radeći na nekom projektu stupi u kontakt sa naručiocem projekta koji ga kasnije i neposredno zaposli čime firma ostaje i bez tog klijenta kome više neće biti potrebne usluge firme, i bez radnika u kojeg je uloženo i vreme i novac da se uvede u posao. Od ovakvih rizika za poslodavca postoje dva načina zaštite, ili ugovaranjem zabrane konkurencije sa zaposlenim ili ugovaranjem posebne klauzule sa klijentom.
U slučaju da se zabrana konkurencije ostvaruje ugovorom sa zaposlenim, neophodno je da takav ugovor sadrži sve elemente koje zakon zahteva kako ta zabrana ne bi ostala samo ‘mrtvo slovo na papiru’. Ugovorom treba predvideti
- koje poslove zaposleni tokom trajanja zabrane konkurencije ne sme da obavlja bez saglasnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun ili u ime i za račun drugog lica,
- vremensko važenje zabrane konkurencije koje može da traje dokle god je zaposleni u radnom odnosu kod tog poslodavca i najduže do dve godine nakon prestanka radnog odnosa,
- teritorijalno važenje zabrane konkurencije koje mora biti opravdano vrstom posla, i
- novčanu naknadu na koju se poslodavac obavezuje da isplati u slučaju prestanka radnog odnosa na ime zabrane konkurencije koja se prostire u buduće.
Zabrana konkurencije može se ugovoriti i tako da ona traje i određeno vreme nakon prestanka radnog odnosa. Sa ovom klauzulom treba biti jako pažljiv jer se mora odrediti njeno teritorijalno važenje koje mora biti opravdanom vrstom posla, i iznos novčane naknade koja se isplaćuje zaposlenom na ime zabrane konkurencije. Kada govorimo o teritorijalnom važenju klauzule, ono mora da bude opravdano vrstom i prirodom posla. Iako je dolaskom novih tehnologija i interneta mnogim firmama prostorno znatno prošireno dostupno tržište male su šanse da će sud prihvatiti ograničenje koje se prostire na teritoriju cele Evrope ili sveta. Iz tog razloga potrebno je teritoriju suziti na onaj nivo na kojem poslodavac ima najveću prisutnost na tržištu, odnosno na teritoriju najbliže povezanu sa poslodavcem.
Novčana naknada koju poslodavac isplaćuje zaposlenom po prestanku radnog odnosa na ime zabrane konkurencije služi zaposlenom da premosti taj period u kojem ne sme da obavlja poslove koji bi mu inače i donosili prihode. Upravo je ova naknada u praksi često bila razlog nevažnosti klauzule zabrane konkurencije jer ukoliko poslodavac ovu naknadu ne isplati, zaposleni ima apsolutno pravo da te poslove obavlja za drugog poslodavca.
Ugovaranje i sadržinu ove klauzule najčešće diktira ponuda i potražnja radne snage, pa je u oblastima gde se teško dolazi do radnika veća verovatnoća da potencijalni radnici ne pristanu na takvu klauzulu. U ovim slučajevima kao jedina opcija ostaje ugovaranje posebne klauzule u ugovorima sa klijentima kako bi se koliko-toliko ograničila mogućnost da zaposleni u koga je uloženo i vreme i novac sa tim novim znanjima i iskustvom ode kod klijenta koji zbog toga više nema potrebu da angažuje firmu za isti ili sličan posao.
